Autor : grupa autora
Usmeno stvaralaštvo predstavlja sintezu narodne književnosti, istorije, običaja, kulture, verovanja i uopšte pogleda na svet. Sinkretizam usmenog kolektivnog stvaralaštva protkan mislima i delima nadarenih, zapaženih individualnih stvaralaca predstavlja ono osnovno, primarno, esencijalno znanje naše srpske književnosti. Srpske narodne pripovetke i šaljive priče stvorili su daroviti pojedinci iz naroda.
Narodne pripovetke po svojoj tematici slične su narodnim bajkama, lišene fantastičnih elemenata. U njima se priča o snalažljivosti pojedinaca u raznim životnim situacijama.
Šaljiva narodna priča je pripovetka koja opisuje nekakav smešan događaj. Vuk Karadžić ih je svrstao u „muške” jer se u njima pripoveda o nečemu što se dogodilo ili bi moglo biti. Opisuju neočekivane situacije u kojima se junak našao bilo svojom greškom ili iz neznanja. Junaci su najčešće age, kadije, Ćoso, Nasrudin–hodža… Najpopularniji među njima je Ero, mudar i snalažljiv čovek iz naroda.
Srpske narodne pripovetke i šaljive priče smatraju se kolektivnom narodnom tvorevinom. Nastale su davno u prošlosti kada sam čovek nije umeo da objasni mnoštvo prirodnih pojava koje je ponekad povezivao sa natprirodnim i paranormalnim pojavama.
Priče i pripovetke su u ovu zbirku unete na autentičnom jeziku, onako kako su izvorno zabeležene, s namerom da se približi duh vremena u kome su nastajale i prikaže raznolikost i „živost” narodnog jezika, kao i bogatstvo različitih dijalekata. Tako se, na primer, jedan isti lik, zavisno od mesta u kome se o njemu priča, zove Nasredin, Nasradin ili Nasrudin… Urađene su samo ispravke u pogledu pravopisa i tehničkog uređenja teksta.
