Autor : grupa autora
Usmeno stvaralaštvo predstavlja sintezu narodne književnosti, istorije, običaja, kulture, verovanja i uopšte pogleda na svet. Sinkretizam usmenog kolektivnog stvaralaštva protkan mislima i delima nadarenih, zapaženih individualnih stvaralaca predstavlja ono osnovno, primarno, esencijalno znanje naše srpske književnosti.
Narodne bajke predstavljaju deo usmene književnosti protkane natprirodnim situacijama, događajima i bićima koji se istovremeno mešaju sa stvarnošću, pa je ponekad teško utvrditi granicu. Vuk Stefanović Karadžić ih je nazvao „ženskim pričama ili gatkama”.
Bajke su vremenski i prostorno neodređene, i ne može se precizno odrediti ni vreme ni mesto radnje. Često u sebi sadrže elemente starih mitova, kao i obeležja društveno-istorijske sredine u kojima se radnja dešava. Imaju stereotipan, ustaljeni početak i kraj. Junaci najčešće nemaju imena ili su imenovani preko neke osobine ili izgleda. Oni često prelaze iz realnog sveta u nestvarni, imaginarni kako bi došli do ostvarenja svog cilja. Na tom putu sreću mnogobrojne pomagače, ali i negativne likove koji usporavaju radnju. Među njima se pravi jasna razlika između likova koji su dobri i koji su zli. Pored ljudi, u događaje su upletena i natprirodna i čudesna bića: veštice, zmajevi, čarobnjaci, vile… Česta je upotreba neparnih brojeva: 3, 5, 7, 9, 12.
U bajci se nižu napete, neočekivane epizode, kako bi došlo do srećnog kraja, pa je samim tim radnja u bajkama uglavnom simetrična.
U ovu zbirku, bajke su unete na autentičnom jeziku, onako kako su izvorno zabeležene, s namerom da se približi duh vremena u kome su nastajale i prikaže raznolikost i „živost” narodnog jezika, kao i bogatstvo različitih dijalekata. Urađene su samo ispravke u pogledu pravopisa i tehničkog uređenja teksta.
