Autor: Mihajlo Pantić
Priče u knjizi Ovoga puta o bolu pripovedaju o onome o čemu je najteže i najizazovnije govoriti – o elementarnim stvarima i o elementarnim osećanjima, o ljubavi i bolu, o susretu s prvim i poslednjim stvarima ljudskog života, o časovima sredovečnog očaja i o časovima uzleta u kojima svakodnevica stiče smisao, makar koliko kratkotrajan i makar koliko varljiv. Jer taj trenutak jeste čas priče, jedino vredan života i jedino dostojan pričanja. U pričama Mihajla Pantića junaci u konkretizovanom prostoru Novog Beograda žive sa iskustvom današnjeg dana, pokušavajući da iz vlastitog iskustva izraze osnovne elemente emotivnog sveta. U knjizi Ovoga puta o bolu srećemo upečatljive priče o ljubavi i smrti, o uzletu i dosadi, o čudi i praznini. O časovima u kojima nas emocije povuku u visine otkrića ili nas prizemlje u prazninu svakodnevice odavno se u srpskoj prozi nije pisalo tako ubedljivo kao u pričama Mihajla Pantića.
