MOJA SAOSEĆANJA

„Paranoja u Podgorici“ Balše Brkovića, ključnog autora Nove crnogorske književnosti, je roman o kome se javno ćuti, a u potaji priča. Roman koji je zaledio krv u žilama svih onih koji su se u njemu prepoznali znajući da su javno raskrinkani i obeleženi. Više od 10.000 prodatih primeraka sa jedne, i potpuno ignorisanje od državnih medija sa druge strane, potvrđuju da je ovo najsubverzivnije delo koje se pojavilo na ovim prostorima u 21. veku. Politička ubistva, sprega vlasti i kriminala, korumpirana policija, parapolicijske snage koje eliminišu neprijatne svedoke, orgije na imanju velikog tajkuna… ali i portrete savremene Podgorice, grada u kome usmeno predanje i dalje ima veću snagu od pisanog dokaza, prestonice najmlađe evropske države koja pronalazi svoj urbani identitet u smutnim tranzicionim vremenima.

„Paranoja u Podgorici je i politički triler, odnosno hrabra kritika društva u tranziciji koje pati od viška nesavršenstva, u estetskom, ali pre svega u etičkom smislu. Najbolji delovi u romanu su oni koji, pozivajući se na klasik Hantera S. Tompsona (čiji naslov je Brković parafrazirao), opisuju žurku u vili, čiji je vlasnik čovek koji kontroliše sve i svakog. Pod uticajem marihuane raspusni i orgijastički prizori na trenutak deluju nestvarno, međutim moć i novac su mnogo jače droge i od najbolje albanke. Roman Balše Brkovića jeste pravi put kojim bi trebalo da se kreće žanrovka književnost.“
Vladimir ARSENIĆ

„Ni u Paranoji u Podgorici Brković nije propustio da nas provede kroz većinu krugova pakla novokomponovane vlastele, i da poprečno preseče crnogorsko društvo tamo gde ga najviše boli. Možda je ovaj roman nastajao (pre)dugo, ali čita se brzo i bez zastoja, u maniru pravog page-turnera, što će reći da čekanje ipak nije bilo uzalud. Što je i dolepotpisanom bila prva misao nakon sklapanja korica ove knjige…“
Teofil PANČIĆ

„Paranoja u Podgorici je roman koji će vas katapultirati u najcrnji realizam suvremenosti, koji se teško podnosi i uz pomoć svih eskapističkih tehnika, umočiti vas u egzistecijalnu baru, a onda, kao nekim čudom, kao razmicanjem Cr(ve)nog mora, pokazati mogući put, uz nužne ironijske i skeptičke putokaze, ali put prema sretnom starenju, u ovozemaljskom raju. Welcome!“
Kruno LOKOTAR