Autor: Vojislav Savić
U svom romanesknom prvencu Vojislav Savić potrudio se da postigne jasan i precizan zaplet, svedeno pripovedanje koje će voditi čitaoca kroz svet glavnog bezimenog junaka, putem pisanja u prvom licu. Pisac kaže da je želeo da napiše nešto što bi i on rado uzeo da čita, i kako navodi, u domaćoj književnosti nije pročitao ništa slično, a u Srbiji vlada hiperprodukcija pisanja. Radnja je fokusirana na protagonistu, anti-junaka, koji vodi prilično jednoličan život, nije srećan svojim izborom posla u Pošti, niti partnerkom sa kojom se viđa, prepušta se letargiji. Kako se kaže da je “dokolica đavolje igralište”, tako će i ovaj lik iz čiste dosade odlučiti nešto veoma fatalno i zastrašujuće: da oduzme život jednom nesrećniku. Junak zapravo veoma isfrustriran sopstvenim životom i bitisanjem koje sve manje ima smisla, suočava se u kafani, u koju često odlazi, sa tim gubitnikom, koji ga u dubini duše podseća na samog sebe. Na taj način, on gleda svoj odraz u ogledalu i kako mu se ne sviđa šta tamo vidi, želi da to likvidira. Kako je Herman Hese govorio u delu “Demijan”, može nas ljutiti, uvrediti i nervirati samo one osobine kod drugih koje i mi sami imamo .
