Autor : Violeta Milićević
Molitva, to tiho zboranje duše, kad sve ostale reči izgube značaj i smisao, nalik na majčine ruke, pale podiže i ispravlja. i poput Lazara život vaskrsava! Matuška! Kako divnom reči i mi, zajedno sa autorkom, otpočesmo ovo hodočašće! Ne, nije to slučajno tako – da se Rusija poistovećuje sa majkom. Molitvom umivena, kao miomirisan cvet, uzdigla se ona do neba i granicu svoju s Bogom utvrdila – da decu od zlobe brani, a među njima, posebno, pravoslavne Srbe… Matuška slavi Hrista. Prepustimo se dečijoj iskrenosti autorkine duše i pustimo da pročitano, poput zvona, i nas same uputi na put preobraženja, e da bi se, s nama obnovljenim, obnovilo i lice zemlje!
