Autor : Ljoren Monžuin
Noćas je noć Jutra! Pogledi se upućuju ovim gradovima bez granica, ovi udari srca ogoljenoga jure ka visinama prenebeskim, jure i hrle, i prodiru u odaje najlepših lepota, i tajni nad tajnama. Sve je tako široko kad se um da rastvoriti i rasporiti!
Život ne postoji! Živi se da bi se preživelo – tako „jaki“ diktiraju. Budi se još samo da bi se moglo mirno zaspati – to je logika današnjih pametnica.
Bes prema najjačima! I bes prema pravednicima! Ti su još i najmanje skloni da zagrle siromaha.
Najjačni i nisu najjači – najjači su najpodliji, najljigaviji. A zaista najjači su onda i najtiši. Njih nema, jer uvek su hijene te koje rasteraju jake svojim podmuklostima, te se stanu još i cerekati na vrhu.
I to je put dragi moji – način kako lukavi postaju „jaki“, a jaki prerastaju u tihe.
