Душанов законик је недовољно изучаван и недовољно схваћен.
Они који су се бавили приказивањем законика увиђали су да је рађен на основу обичајног права, али се нису упуштали у објашњење којег и каквог обичајног права.
Ако већ постоји обичајно право код једног народа онда се мора разумети да је оно засновано на посебним схватањима права и правде код тог народа, чији су корени врло стари.
Тачно је да је Душанов Законик рађен на основу србског обичајног права и допуњен црквеним правом.
Цар Душан је старо обичајно право код Срба уредио као државно законодавство за тадашњу државу Србију.
Тиме је Србија постала правна држава у модерном смислу поимања организовања државе.
