Stvaralaštvo, kao stalna tema Goranove književnosti, najlepše je opisano u liku staklara sa ostrva Murana, koji nije obećavao ono što ne može da ispuni, čija je deviza bila da je „svet složen kao vitraž — jedan kraj savršeno pristaje susednom; ne možete na jednom mestu neprestano da oduzimate, a da na drugom ništa ne dodate“.

Čuvenom majstoru vitraža visina i širina nisu bile od presudnog značaja, već mu je pravi izazov bila – dubina.

Stvaralac koji je želeo da napravi vitraž „ne samo kako se to od njega očekivalo, već kako je to on od samog sebe očekivao“, umire završivši svoje delo, kao što se i svaki pravi stvaralac predaje svom delu do kraja.

Povezane objave