Autor: Hose Marija de Pereda
Roman Zov planina ne samo da se usredsređuje na lokalnu boju običaja stanovnika jedne male zajednice, već se pretvara u osnovu određene ideološke pozicije, koja je veoma konzervativna i protivi se napretku, usled nostalgije za „autentičnijom“ prošlošću. Peredа je odbacivao sve što je strano u odnosu na „pravu“ Španiju.
Smatralo se da je Španija nakon revolucije 1868. godine strani proizvod, jer donosi nov način života koji se smatrao raskidom sa vrednostima svojstvenim španskoj rasi, pa otud nostalgija za nekadašnjom pravom Španijom. Stoga se traži prava i večna Španija, ali ne u prošlosti, već na selu, u ruralnim predelima u kojima se vreme zaustavilo i zla civilizacije nisu još uvek iskvarila život. Tako nastaje regionalni roman. Smatralo se da ono što je loše dolazi spolja, strano je i ukorenjeno u Madridu kao centru napretka i liberalizma. Otud potiče i shvatanje da čak i kultura predstavlja neprijatelja čoveku, jer vodi sumnji, dok je spas u veri i nepreispitivanju.
Ovaj roman, sa svojim realističkim i naturalističkim postupcima u predstavljanju prvenstveno pejzaža, a zatim ljudi i njihovih običaja i vrednosti, jeste delo u kom Peredina ideologija najviše dolazi do izražaja. U delu se iskazuju ideje patrijarhalnosti i antiliberalizma a model života na selu se postavlja kao protivteža gradskom. Nа kraju trijumfuje idealizam u kome planinska oblast sa tradicionalnim vrednostima pobeđuje ono što je strano, novo i opasno zahvaljujući asimilaciji lika koji predstavlja Madrid, napredak i buržoasko društvo, a čitalac nalazi „mračnu i simboličku lekciju iz života“.
