Autor : Herman Melvil
Radije ne bih“, rekao je Bartlbi.
Netremice sam ga gledao. Njegovo izduženo lice bilo je smireno, njegove sive oči zamagljeno spokojne. Nije ni trepnuo. Da je bilo i najmanje nelagodnosti, gneva, nestrpljivosti ili drskosti u njegovom ponašanju, drugim rečima, da je u njemu bilo ičeg uobičajeno ljudskog, nesumnjivo bih ga smesta izbacio s posla. Ali u ovom slučaju, mogao sam isto tako da izbacim napolje moje beličasto Ciceronovo poprsje od gipsa. Stajao sam neko vreme, zagledan u njega; on je nastavio da prepisuje, a ja sam ponovo seo za svoj sto. Ovo je veoma čudno, pomislio sam. Šta treba da preduzmem? . . .
– Pisar Bartlbi
