Autor : Fehim Bajraktarević
Kada kaplja kiše iz oblaka kanu,
Beskrajnost mora zbuni je i ganu:
„Zar sam ja, reče, spram tog mora išta?
Ono je svuda, ja sam u njem ništa! „
Kada, sitna, vide svoje ništavilo,
Školjka je primi radosno u krilo;
Pod negom neba u sedefu osta
Dok sjajan biser za krunu ne posta.
Tako kap stiže gde se presto diže,
Da bude išta spusti se do ništa.
Sadi
